U Skupštini Srbije 2026. otvorena je javna rasprava o setu izmena pravosudnih zakona koje je predložio poslanik SNS Uglješa Mrdić.
Rasprava je obuhvatala organizaciju sudova i tužilaštava, način donošenja odluka i podelu nadležnosti. Predlozi su izazvali sukobe između vlasti, opozicije i dela struke zbog hitne procedure i pitanja nezavisnosti pravosuđa.
Tekst je informativan: navodi ko je predlagač, šta formalno menja zakona i koji su ključni sporne tačke. Biće razdvojeno šta tačno menja propisi i kako to može uticati na trajanje postupaka, pristup pravdi i pravnu sigurnost.
Vlast ističe cilj efikasnosti i rasterećenja sudova, dok opozicija i stručna javnost upozoravaju na proceduru, legitimitet i moguć politički uticaj.
Čitalac će dobiti jasan pregled pet zakona, glavne amandmanske tačke i realne posledice po svakodnevni život i poslovanje.
Kontekst: rasprava u Skupštini Srbije o setu pravosudnih zakona
Skupštinski odbor je pokrenuo raspravu koja je ubrzo stigla na dnevni red sednice. Rad je organizovan kroz Odbor za pravosuđe, pa je rasprava nastavila u plenumu.
Ko predlaže izmene i zašto su dospele na dnevni red sednice
Formalni predlagač nije Ministarstvo pravde, već poslanik i predsednik Odbora, uglješa mrdić. To je postalo jedna od ključnih tema spora jer opozicija ističe izostanak mišljenja VSS i VST.
Zašto se naglašava hitna procedura i šta to znači za javnost
Hitna procedura skraćuje rokove i smanjuje vreme za javne konsultacije. To znači manje prostora za stručnu debatu i ograničenu transparentnost tokom sednici.
Mrdić tvrdi da je hitnost neophodna da bi se izbegle negativne posledice po javno tužilaštvo prilikom usklađivanja sistema prigovora. Vlast i opozicija tu imaju suprotne stavove, pa je kontekst presudan za ocenu legitimiteta promena.
Koji se propisi menjaju: pet predloga izmena i dopuna
Skup predloga sadrži pet zakona koji zajedno utiču na mrežu sudova i tužilaštava. Ovo nije paket tehničkih korekcija, već sistemske intervencije koje menjaju nadležnosti i upravljanje.
-
Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava
Uređuje teritorijalnu organizaciju sudova i raspodelu predmeta.
-
Zakon o Visokom savetu tužilaštva
Reguliše sastav, nadležnosti i sistem prigovora unutar VST.
-
Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala
Precizira ko vodi istrage protiv VTK i kako se koordinira nadležnost.
-
Zakon o javnom tužilaštvu
Uređuje organizaciju, radne uslove i hijerarhiju javnih tužilaštava.
-
Zakon o sudijama
Pitanje položaja sudija i kontinuiteta u upravljanju sudovima.
Važno je posmatrati sve zakone kao paket: i male formulisane odredbe (ko odlučuje о prigovoru ili kome je organ potčinjen) mogu promeniti praksu.
Predložene izmene su stavljene pod javnu kritiku upravo zato što ne dodiruju samo administrativne detalje. U narednom poglavlju biće razjašnjeno šta se konkretno menja i koje će posledice to imati.
Izmene zakona: šta se konkretno menja po ključnim tačkama
Novi predlozi preciziraju ko ће решавати одређене типове предмета и како се мења расподела надлежности између органа. То се односи на организацију судова и рад тужилаштва у пракси.
Novi Četvrti osnovni sud u Beogradu
Predlog osniva Četврти osnovni suda у Београду ради rasterećenja Трећег. Трећи је примио преко 7.700 нових предмета у 2024. и преко 6.800 у 2025..
Očekuje се да rast predmeta у Surčinu због „Ekspo 2027“ (dozvole, eksproprijacije, gradnja) повећа притисак на рока и доступност правде.
Visoki savet tužilaštva: komisije за prigovore
Predložene su komisije за prigovore и delimični prenos odlučivanja на viši javni tužilac. То значи да ће нека питања решавати виши тужилац уместо VST, по предлогу као усклађивање процедуре.
Visokotehnološki kriminal
Za VTK се прецизира да Odeljenje при Višem javnom tužilaštvu Beograd pokriva целу Србију. Циљ је јаснија расподела надлежности кад су у питању сложени технолошки случајеви.
Javno tužilaštvo и sudije
Promene у јавно туžilaštво наводно служе „бољем раду“ и правној usklađenosti. Код sudija predviđa se могућnost ponovnog izbora председника сuda након истека мандата.
| Tačka | Šta se menja | Očekivani efekat |
|---|---|---|
| Četvrti osnovni sud | Osnivanje novog suda u Beogradu | Rasterećenje Trećeg, kraći rokovi za parnice |
| VST | Komisije za prigovore; prenos odluka | Brže odlučivanje, moguće sporne promene u praksi |
| VTK | Odeljenje VJT Beograd nadležno za celu Srbiju | Jasnije nadležnosti u visokotehnološkim istragama |
| Sudije | Mogućnost ponovnog izbora predsednika suda | Kontinuitet upravljanja, pitanja nezavisnosti |
Argumenti vlasti i predlagača: efikasnost, nadležnosti i „veća samostalnost tužilaštva“
Predlagači navode da cilj predloga јe povećanje efikasnosti i jasnije raspoređivanje odgovornosti između sudova i tužilaštava. Вlasti tvrde da će to skratiti rokove i smanjiti gomilanje predmeta.
Obrazloženje Uglješe Mrdića o ciljevima
Uglješa Mrdić kaže da su na tekstu radili eminentni pravnici, advokati i stručnjaci. On ističe da poslanici imaju pravo da predlažu propise i da je procedura legitimna.
- Raste samostalnost tužilaštva kroz jasniju liniju odlučivanja.
- Preciziranje nadležnosti za specijalizovana odeljenja smanjuje preklapanja.
- Ponovni izbor predsednikа suda vidi se kao način očuvanja kontinuiteta kad je ocena rada dobra.
| Argument | Objašnjenje | Očekivani rezultat |
|---|---|---|
| Efikasnost | Raspodela predmeta i nova organizacija | Kraći rokovi i manje zagušenja |
| Jasne nadležnosti | Specijalizovana odeljenja i linija odlučivanja | Brže i preciznije postupanje |
| Kontinuitet upravljanja | Ponovni izbor na osnovu ocene VSS | Stabilnost vođenja sudova |
Ključne kritike opozicije i struke: nezavisnost pravosuđa i politički uticaj
Predstavnici opozicije i pripadnici struke glasno su ukazali na proceduralne propuste и rizike po nezavisnost pravosuđa. Oni traže povlačenje predloga и dodatnu javnu raspravu zbog izostanka formalnih mišljenja relevantnih tela.
Zamerke o izostanku mišljenja VSS i VST
Opozicija i deo struke navode da nedostaju stavovi Visokog saveta sudstva i visokom savetu tužilaštva. Bez tih mišljenja, kažu, paket dobija manjak stručne verifikacije.
Promena ustavne ravnoteže i nadležnosti vrhovne tužiteljke
Kritike uključuju tvrdnje da predlog može smanjiti nadležnosti vrhovne javne tužiteljke. To bi, prema nekima, promenilo ravnotežu između izvršne vlasti i tužilaštva.
Stav DS i rizik po EU integracije
DS tvrdi da se zaobilaze evropski standardi и da izmene šalju lošu poruku o posvećenosti integracijama. Srđan Milivojević pozvao je stranke na bojkot sednice.
Ocene iz pravosudne zajednice
Sudija Danijela Sekulić opisala je promene kao preuređenje „arhitekture pravosudne vlasti“. Ona tvrdi da to nisu tehničke korekcije и da hitna procedura isključuje struku.
Upozorenja Nacionalnog konventa o EU
Nacionalni konvent upozorava na sporne tačke: produženje v.d. stanja, ukidanje komisije VST za prigovore na obavezna uputstva i reorganizaciju tužilaštva za visokotehnološki kriminal.
- Glavne primedbe: izostanak mišljenja VSS i visokom savetu tužilaštva.
- Proces: hitna procedura smanjuje vreme za javne konsultacije.
- Posledice: moguće pojačanje političkog uticaja na sudije i tužioce.
| Problem | Ko zauzima stav | Zašto je sporno |
|---|---|---|
| Nedostatak mišljenja | Opozicija, struka | Manjak stručne revizije |
| Hitna procedura | Nacionalni konvent, sudija Sekulić | Smanjena transparentnost |
| Promena nadležnosti | DS, pravosudna zajednica | Rizik narušavanja ravnoteže |
Kako izmene mogu uticati na građane i privredu u Srbiji
Promene u pravosudnom okviru mogu imati neposredne posledice na svakodnevni život građana i poslovanje firmi. Od organizacije sudova zavisi brzina postupaka, dostupnost pravne zaštite i poverenje u institucije.
Građani: pristup pravdi, trajanje postupaka i poverenje
U povoljnom scenariju reorganizacija rasterećuje sudove, skraćuje čekanja i olakšava pristup ročištima. Novi sudovi i jasnije nadležnosti mogu ubrzati parnice i prekršajne postupke.
U negativnom scenariju, hitna procedura i sumnje u politički uticaj mogu smanjiti poverenje. To povećava rizik da građani odustanu od pravne zaštite ili traže alternativna rešenja.
- Brže rešavanje predmeta može smanjiti troškove za korisnike pravde.
- Pad poverenja može povećati broj žalbi i pravnih sporova.
Privreda i investitori: pravna sigurnost i predvidivost
Za kompanije, stabilne institucije znače niže transakione troškove i veću verovatnoću sprovođenja ugovora. Investitori prate percepciju nezavisnosti sudova pri proceni rizika.
Nagla promena sistema „u hodu“ može povećati regulatorni rizik. To utiče na sporove, arbitraže i odluke o novim ulaganjima, kako je upozorio Nacionalni konvent o EU.
Borba protiv organizovanog i visokotehnološkog kriminala
Predlagač tvrdi da preciziranje nadležnosti Odeljenja pod VJT Beograd razrešava konflikte i ubrzava rad protiv visokotehnološkog kriminala.
Jasne linije odgovornosti mogu smanjiti praznine i ubrzati istrage protiv visokotehnološkog kriminala. Иpak, efikasnost mora ići uz proceduralne garancije da bi poverenje i dugoročna pravna sigurnost ostali očuvani.
Закључак
Predložene promene otvaraju ključna pitanja o raspodeli odgovornosti u sudstvu i tužilaštvu.
One se ne tiču samo техничких детаља, већ uređивања područjima sudova javnih и линија одлучивања у тужилаштву. Ključne tačke су: novi osnovni sud u Beogradu, preraspodela odlučivanja о prigovorima, preciziranje nadležnosti за високотехнолошки и organizovani kriminal, и питање континуитета руководства судова.
Vlast ističe efikasnost, rasterećenje и већу samostalност тужилаштву. Kritike упозоравају на хитну процедуру, недостатак стручних мишљења и ризик политичког утицаја.
Stvarni ефекат зависи од кадрова, подзаконских решења и праксе у раду. За грађане и привреду је најважније да промена обезбеди брзину и легитимитет: поступци морају бити ефикасни, предвидиви и отпорни на притиске.